„Ja kažem i molim Gospoda da bude hrišćanima pomoćnik, a ja neka budem prvi među mrtvima u ovom ratu.“ Konstantin Filozof zapisao je da je ovu rečenicu izgovorio Marko Mrnjavčević pred bitku na Rovinama 1395. godine u kojoj je kao turski vazal bio primoran da se bori na turskoj strani protiv hrišćana. Veruje se da je baš ova viteška izjava inspirisala da se na istorijskoj ličnosti sina srpskog kralja Vukašina Mrnjavčevića isplete mitološki lik Kraljevića Marka.
Bogata narodna predanja su Marka učinila poznatim širom sveta, čak i kod mislilaca kao što je bio Johan Volfgang Gete, a koji je tvrdio da je veliki narod koji ima „Hasanaginicu“. Kada je Tereza Albertina u saradnji sa Geteom pripremala antologiju srpske narodne poezije na nemačkom jeziku „Volkslieder der Serben“ 1826. godine, Gete je odbio da u izbor pesama uđe pesma „Marko Kraljević i Ljutica Bogdan“ u kojoj Marko nije dostojno oslikan jer ga Ljutica Bogdan natera u beg. Baš ova pesma je bila interesantna i Fridrihu Ničeu pa je doradio njen prevod koji i danas postoji sačuvan.
Markova želja se ispunila i hrišćani su pobedili u bici na Rovinama koju on nije preživeo, ali je narod kome je pripadao sačuvao predanje o nepobedivom junaku, Kraljeviću Marku koji je preživeo sve bitke i otišao u pećinu da spava i čeka trenutak kada će ponovno biti potreban svom narodu.
