Albert Ajnštajn je kao svetski poznat naučnik stigao u Ameriku 1933. godine i zaposlio se na Institutu za napredne studije u Prinstonu. U svojim šetnjama ka poslu i nazad uživao je u društvu 27 godina mlađeg kolege za koga je znao priznati da je glavni razlog redovnog odlaska u kancelariju.
Za očekivati je da je Anštajnovu pažnju privukao baš Kurt Gedel, jednako kontraverzan revolucionar koji je doveo do velike revolucije u matematici formulišući svoju teoremu nepotpunosti. Dve prepoznatljive siluete koje su se svakog jutra približavale institutu uživale su veliko zadovoljstvo u razmeni specifičnih ideja. Opet, valja uzeti u obzir da je ta njihova dubokoumnost ostala okružena detinjastom tvrdoglavošću, u slučaju Ajnštajna kategoričkog odbijanja kvantne teorije iako su argumenti za nju postajali sve ubedljiviji, kao i Gedelovog platonističkog pogleda na svet matematike koji se tada smatrao naivnim, a koji je pretpostavljao postojanje matematičkih pojmova nezavisno od ljudskog uma. Jedna od tema kojoj su se često vraćali je proticanje vremena za koje je Ajnštajn potpuno neočekivano i protivno dotadašnjim ubeđenjima pokazao da može proticati brže i sporije u zavisnosti od brzine kreatanja sistema, a u svojoj Opštoj teoriji relativnosti spojio je vreme sa prostorom u neodvojivu celinu prostor-vremena.
Od svog neobičnog prijatelja Ajnštajn je za 70. rođendan dobio nesvakidašnji poklon. Gedel mu je 1949. godine predočio svoje rešenje jednačina Opšte teorije relativnosti koje je dozvoljavalo postojanja vrlo neobičnog univerzuma. Iako se poklonu u zube ne gleda, Ajnštajna je uznemirila činjenica da je neko pronašao rešenje koje je vodilo ka tako čudesnoj verziji univerzuma, a u čijem izvođenju nije mogao pronaći nikakvu nedoslednost. Gedelov poklonjeni univerzum se ne bi razlikovao od našeg osim što bi za njegovo širenje umesto Velikog praska bilo zaduženo rotiranje celokupnog univerzuma što bi dalje potpuno neočekivano omogućilo da se ponovno pristupi događajima iz prošlosti. Gedel je primetio da prošlost kojoj možemo pristupiti nije prošlost, pa ukoliko živimo u univerzumu koji na ovaj način rotira živimo u univerzumu u kome vreme ne postoji već je samo iluzija.
