Svečano sečenje torte koje je 24. jula 1969 . godine upriličeno povodom uspešne misije Apolo 11, trojica astronauta koji su bili heroji misije, posmatrala su kroz prozor karantina u kome su proveli 21 dan nakon sletanja na Zemlju.
Karantin se nametnuo kao neizbežan deo planiranja svemirskih misija godinu dana ranije, odnosno odmah nakon prve Apolo misije sa ljudskom posadom – Apolo 7. Tada je u toku misije ustanovljeno da je komandant Volter Šira poleteo na misiju bolestan. Prehlada i glavobolje su uzrokovale malu pobunu u kojoj je on više puta odbio da izvrši ono što je od njega sa Zemlje zahtevano. Od tada je uvedena procedura da svi astronauti provode u karantinu dve nedelje pre poletanja kako bi bili sigurni da na misiju poleću potpuno zdravi.
Dok je karantin pre poletanja uveden za svaku misiju, sa ciljem da sačuva misiju i astronaute, karantin posle misije se pojavio kao praksa tek od prvog sletanja čoveka na Mesec. Bez obzira što se smatralo da je gotovo zanemarljiva mogućnost da na Mesecu postoje virusi smrtonosni za živi svet na Zemlji, takva mogućnost ipak nije odbačena. Iz tog razloga astronauti su po završetku misije iz komandnog modula Kolumbija prebačeni u karantinski kontejner i dalje prevezeni u karantinsko postrojenje. U karantinu su primili i čestitke od tadašnjeg predsednika Amerike, Ričarda Niksona, koji je sa njima razgovarao koristeći mikrofon. U karantinskom postrojenju su trenirali, čitali i svirali ukulele, a komandant misije Armstrong je u karantinu proslavio svoj rođendan. Verovatno najveće iskušenje je bila situacija u kojoj su čak i svoje porodice koje su ih željno isčekivale da se vrate sa misije mogli posmatrati samo kroz prozor karantina. Po isteku treće nedelje od sletanja, tišinu karantina zamenile su bučne ulice Njujorka i Čikaga na kojima je organizovana parada astronautima u čast, a kojoj je prisustvovalo oko šest miliona ljudi.
Kada se, godinama kasnije, Oldrin prisećao vremena provedenog u karantinu, u jednom intervjuu je priznao da su on i Kolins dok su trenirali primetili da mravi ulaze i izlaze kroz pukotinu na podu, što je značilo da njihov karantin nije bio dovoljno izolovan. Osim toga Kolins je u jednom od intervjua skrenuo pažnju da je trenutak u kome su otvorili vrata komandnog modula po sletanju u okean takođe mogao biti koban ukoliko je opasnost od zaraze bila realna. Tek posle misije Apolo 14 praksa karantina po povratku sa Meseca je odbačena kao nepotrebna budući da se pokazalo da je Mesec sterilan.
