Tvrdnja da je svemir star samo 5 minuta može delovati apsurdno, međutim, britanski filozof Bertrand Rasel u svojoj hipoteza o 5 minuta starom univerzumu primećuje da nije mnogo različito tvrditi da je svemir nastao u Velikom prasku pre neku desetinu milijardi godina i tvrditi da je nastao pre 5 minuta u stanju takvom da izgleda kao da je nastao pre 13.8 milijardi godina, sa svim našim sećanjima na događaje koji se zapravo nisu dogodili.
Raselovu hipotezu moguće je dopuniti uzimajući u obzir ideje iz termodinamike i kvantne fizike. Iako nas na prvi pogled pitanja koja postavlja termodinamika ne mogu odvesti daleko od toga kako se ponaša gas u zatvorenoj posudi odgovarajući na ova naizgled prizemna pitanja austrijski fizičar Ludvig Bolcman shvatio je krajem XIX veka nešto suštinski za razumevanje univerzuma. Entropija koja predstavlja neuređenost zatvorenog sistema prema drugom zakonu termodinamike stalno raste, a Bolcmanov doprinos razumevanju entropije je u tome što je primetio njen statistički karakter. Ukoliko kapnemo kap mastila u čašu sa vodom, kap će se rasporediti pravilno u vodi, a do toga dolazi samo zato što je verovatnoća da se čestice mastila kreću na takav način mnogo veća nego da kapljica mastila ostane nepomešana. Kako je ta pojava čisto statistička, ukoliko bismo čekali dovoljno dugo, čestice mastila bi se ponovno u nekom trenutku okupile na jednom mestu.
Kako u svemiru postoje stalne kvantne fluktuacije vakuma u kojima se stvaraju i nestaju parovi čestica i antičestica, moguće je da bi se ukoliko bismo tim fluktuacijama dali neograničeno vreme formirali kompleksniji objekti poput čajnika za kafu ili čak ljudskog mozga. Takav samosvestan mozak koji bi se formirao ni iz čega zove se Bolcmanov mozak i postavlja nam pitanje da li je svet koji percipiramo stvaran ili je samo iluzija Bolcmanovog mozga koji pluta u svemiru i koji već u sledećem trenutku može nestati.
