Do 2019. godine bio je toliko velika zvezda da je čuvan ispod tri staklena zvona u trezoru sa posebnim uslovima, iza vrata koja se otvaraju sa tri ključa, na teritoriji koja je međunarodna iako se nalazi na samo 6 km od centra Pariza. Poštovanje i obzir prema njemu imali su čak i nacisti. Kada su 14. Juna 1940. godine okupirali Pariz, nisu se drznuli da naruše mir čuvenog Le grand k. Njegov dom je ostao neokupiran.
Le grand k je nadimak za etalon osnovne jedinice SI sistema za masu od 1 kilograma koji je usvojen još davne 1889. godine. Izrađen je u obliku cilindra od legure 90% platine i 10% iridijuma, a od tad se čuva u Međunarodnom birou za tegove i mere u Parizu. Masa, kao jedna od 7 osnovnih fizičkih veličina SI sistema je ostala poslednja veličina čija jedinica mere je definisana u odnosu na fizički objekat. Dužina jednog metra je od 1983. godine definisana preko dužine koju pređe svetlost za određeno vreme, a sekunda je još od 1967. godine definisana u odnosu na zračenja atoma cezijuma 133. Osim činjenice da nije praktično da se jedinica mere definiše preko fizičkog objekta koji se čuva u trezoru, Le grand k je imao i jedan privatni problem.
Naime, on je napuštao svoje stakleno zvono svakih 40 godina kako bi njegova masa bila pažljivo upoređena sa drugim etalonima, njegovim kopijama koje se čuvaju širom sveta. Ta merenja su pokazala da nešto nije u redu. Ukoliko bismo rekli da je problem bio u tome što je Le grand k smršao, ne bismo bili u pravu samo zato što se sve merilo u odnosu na njega, pa je njegova masa, šta god da se dešavalo sa njim, ostajala nepromenjena. U svakom slučaju, pokazano je da se mase etalona sve više razlikuju. To je bio još jedan dobar razlog da se i jedinica mase definiše preko neke fizičke konstante.
Da bi se neka jedinica mere definisala preko fizičke konstante, potrebno je koristeći dotadašnji etalon izmeriti što tačnije neku od konstanti. Fizičar Brajan Kibl je unapredio Vat balans merni instrument koji je imao za cilj da što preciznije uporedi etalon kilograma sa snagom električne struje potrebne da se ta masa drži u ravnoteži. Kiblove korekcije su omogućile da se Plankova konstanta izmeri sa preciznošću od 9,1 milijarditih delova, a instrument je posle njegove smrti 2016. godine preimenovan u Kibl balans.
Ovakva preciznost opravdala je da se 2019. godine donese odluka da Plankova konstanta iznosi tačno 6.62607015×10−34 kg⋅m2⋅s−1, a da se u odnosu na nju definiše masa od jednog kilograma. Od tog trenutka Kibl balans više nije instrument za merenje Plankove konstante već instrument za merenje mase, a etalon poznat kao Le grand k više nema fiksnu masu i prilikom svakog sledećeg merenja možemo reći koliko je tačno smršao.
Za ugledni etalon, posle 130 godina duge karijere, nije predviđena samo penzija u nekom muzeju, već je pred njim i naučni rad u kome će tema upravo biti ispitivanje razloga i načina na koji se njegova masa menja.
PARALAKSA PREPORUČUJE:
Veritasium o tome kako i zašto je redefinisan kilogram: (VIDEO1) (VIDEO2)
Verge Science o redefinisanju kilograma
Curiosity mini serija o istoriji merenje i mernih jedinica
