U vreme kada je Epikur u IV veku p.n.e. razmišljao kako postoji beskonačno mnogo drugih svetova deluje kao da je živeo u sasvim drugom svetu u odnosu na Đordana Bruna koji je zbog iste te misli 1600. godine završio na lomači. Početkom devedesetih godina XX veka, iako je odavno bilo jasno da je svaka zvezda mogući svet za sebe, naučnike koji su razmišljali o detekciji planeta oko zvezda u naučnom svetu su doživljavali kao čudake. To se može razumeti ako se uzme u obzir koliko su ogromne udaljenosti do prvih zvezda i to da je reflektovana svetlost planete milijardama puta slabija od svetlosti njene zvezde.
Upravo zato metode za detekciju egzoplaneta koje su najviše obećavale nisu se svodile na direktno opažanje planeta. Metod tranzita i Doplerov metod su delovale kao dve najsmislenije. Kod metoda tranzita isčekuje se da planeta kružeći oko zvezde koju posmatramo prođe tačno ispred nje i time malo umanji njen sjaj. Druga metoda se oslanja na to što planeta dok kruži oko zvezde utiče na to da se zvezda malo pomera, pa se taj suptilni ples zvezde može prepoznati u Doplerovom efektu svetlosti koja dolazi sa zvezde.
Prva zvanična potvrda sveta koji kruži oko drugog sunca dogodila se 1995. godine od strane Mišela Majora i njegovog saradnika Didijea Kueloa za šta su podelili Nobelovu nagradu 2019. godine. Posle prve detekcije broj otkrivenih svetova se nizao, a posebnu ulogu u toj potrazi imao je Bil Boruki koji je 1992. godine predložio Nasi da lansira poseban teleskop koji bi bio lovac na egzoplanete. Boruki je decenijama radio na svojoj ideji i nije odustajao iako je više puta njegov predlog odbijan. Dopunjavao je svoj projekat sve dok nije otklonio svaku sumnju u uspešnost svojih ideja, pa je Nasa 2009. godine lansirala u svemir teleskop Kepler. Teleskop je u toku svog devet godina dugog radnog veka posmatrao preko pola miliona zvezda i registrovao 2662 planete, a od 2018. godine u tom lovu ga je zamenio svemirski teleskop TESS.
Do danas su otkriveni razni neobični svetovi, planeta kojoj godina traje samo 4 sata, planeta koja ima prstenove 200 puta veće od Saturnovih, planete koje kruže oko dve i tri zvezde, kao i čitava nova klasa planeta koje su nazvane super-Zemlje. Za nas je posebno interesantna ostala potraga za planetama koje su približno veličine Zemlje i nisu ni predaleko ni preblizu svojoj zvezdi. Za takve planete kažemo da se nalaze u nastanjivoj Zlatokosinoj zoni jer temperatura na njima omogućava postojanje vode u tečnom stanju što se smatra bitnim preduslovom za postojanje života.
Do početka 2023. godine potvrđena je detekcija više od 5000 egzoplaneta, a uspešno je čak izvršeno i direktno snimanje nekoliko planeta i planetnih sistema. Nasa je u julu 2015. godine objavila detekciju planete Kepler-452b, približno velike kao Zemlja, koja se nalazi u nastanjivoj zoni oko zvezde slične Suncu pa je ta egzoplaneta poznata i kao Zemlja 2.0. Prema današnjim posmatranjima pretpostavlja se da svaka peta zvezda može imati planetu u Zlatokosinoj zoni veličine Zemlje što bi značilo da samo u našoj galaksiji ima mesta za desetine milijardi nastanjivih svetova od kojih je svaki i potencijalni dom za neki drugačiji život.
PARALAKSA PREPORUČUJE:
Nasin vizualni pregled do sada otkrivenih Egzoplaneta
KNJIGA: Svetlost zvezda – Adam Frenk
SPARK: Emisija o potrazi za egzoplanetama
