Na najpoznatijoj fotografiji Margaret Hamilton ona se nalazi pored kule od papira na kome je programski kod napisan za potrebe misije Apolo. Fotografija ilustruje koliko je veliki posao morao biti obavljen oko softvera potrebnog za sletanje čoveka na Mesec, ali govori i da je iza tog bitnog zadatka, kao vođa tima programera, stajala žena.
Tu nema ništa neobično ako primetimo da je i prvi kompajler napisala programerka, a uz to i kontra-admiral, Grejs Hoper; za program na prvom digitalnom programibilnom računaru ENIAC bilo je zaduženo 6 programerki; pa čak i prvi algoritam namenjen za upotrebu na računaru je osmislila Ejda Lavlejs, ćerka lorda Bajrona.
Ipak, priznanja koje su zaslužile ove heroine, često su izostajala, pa se u slučaju računara ENIAC hardverski tim muških inženjera nametnuo u medijima kao jedini zaslužan za uspeh dok softverski tim žena nije pozvan čak ni na svečanu večeru na kojoj je proslavljen uspeh, a Ejda Lavlejs, rad sa svojim algoritmom je morala da objavi pod inicijalima AAL.
Danas se žene ne kriju iza inicijala, priznanja ređe izostanu, po pomenutoj Hoperovoj je čak nazvan i razarač krstarećih raketa, ali ipak, zagonetka žene muškim inženjerima deluje nekada nedostižnija od tajni svemira.
NASA je tek 1983. godine odlučila da pošalje u svemir prvog ženskog astronauta, Sali Rajd, čak 20 godina posle slanja Valentine Terješkove od strane Sovjetskog Saveza. Kada je na red došlo razmatranje prtljaga Rajdove, tim inženjera je za nju imao vrlo neobično pitanje. Interesovalo ih je da li će za njenu misiju biti dovoljno da joj obezbede 100 tampona. Budući da je misija trajala nepunih sedam dana, Rajdova je iznenađeno odgovorila “Ne, to nije pravi broj.”
Tim inženjera je kasnije objašnjavao da su time samo hteli da pokažu spremnost da joj izađu u susret, ali se neprijatnost za Sali tu nije završila. Na povratku sa misije, sačekala su je pitanja novinara koja su bila puna stereotipa, pa su je između ostalog pitali da li joj se dešavalo da se rasplače pod pritiskom tokom misije.
Čak i ako pitanje inženjera razumemo kao ljubazan znak pažnje, a ne kao neupućenost raketnih naučnika, jasno je da je zajedno sa ispitivanjem svemira NASA morala da prihvati i zadatak o preispitivanju ravnopravnosti i nejednakosti polova. Tako je još u prvom talasu obuke žena astronauta razvijen i komplet šminke koji je ponuđen ženama kao sastavni deo njihovog prtljaga na misijama. Takav gest je izazvao različite reakcije, jer dok je Rajdova kratko prokomentarisala da nije imala vremena za takve stvari tokom misije, njena koleginica Rea Sedon je prihvatila komplet kao nešto korisno u slučaju fotografisanja u toku misije.
