Volfgang Kular, jedan od osnivača geštalt psihologije, uvek je ispravljao one koji bi pogrešno citirali slogan geštalta kao: „Celina je više od zbira sastavnih delova“. Iako i tako sročen slogan ilustruje suprostavljanje strukturalističkoj psihologiji koja je bila dominantna početkom XX veka, a koja je počivala na uverenju da je ljudsku psihu moguće razložiti na elementarne osećaje i na taj način doskočiti njenoj zamršenosti i misterioznoj kompleksnosti, ipak poenta geštalta nije bila u tome da je zbir tih osećaja nešto više već da je zbir nešto sasvim drugo. Na taj način geštaltisti su vraćali romantičan pogled i na ljudsku svest za koju su tvrdili da njeno razumevanje ne može doći iz razumevanja pojedinačnih sastojaka koji je grade, već se njoj može pristupati jedino kao celini koja osim sastavnih činilaca sadrži i dodatni takozvani geštalt kvalitet.
Ideja geštalta nije bila nova, ona u filozofiji nosi ime holizam, a u sličnoj formulaciju može se pronaći još kod Aristotela u njegovom delu Metafizika iz 4. veka p.n.e. Ovakvo filozofsko razmatranje, čija dopadljivost se lako može objasniti ljudskom željom da u geštalt kvalitetu napravi odstupnicu svojoj svesti ili čak sačuva svoju dušu od materijalističkog tumačenja, može delovati kao proizvoljno promišljanje, međutim pokazalo se da geštalt kao princip može biti prisutan i u okviru egzaktnih nauka.
U nuklearnoj fizici je poznato da masa atomskog jezgra nije jednaka masi zbira sastavnih čestica koje ga čine. Na primer, Uranijum 236 ima veću masu od sastavnih činilaca na koje se raspada u nuklearnoj fisiji. Fizika da bi sačuvala ugled egzaktne nauke daje tačno objašnjenje za nedostajući geštalt kvalitet koji je u ovom slučaju energija veze potrebna da se sastavni delovi drže na okupu. Velika energija koja se oslobađa u procesu raspadanja Uranijuma na Barijum i Kripton može se tačno izračunati korišćenjem najpoznatije Ajnštajnove jednačine E=mc^2 iz koje se vidi da se čak i u slučaju sitne razlike u masama oslobađa ogromna energija. Atomska bomba bačena na Hirošimu 6. augusta 1945. godine svojom stravičnom eksplozijom usmrtila je na licu mesta blizu 100.000 ljudi, a energija oslobođena u tom užasnom događaju odgovarala je približno masi jedne spajalice za papir.
Nedostajuću masu u nuklearnoj reakciji, odnosno energiju koju razumemo kao geštalt kvalitet, možemo tumačiti kao nešto drugo ili nešto više, ali ostaje mnogo interesantnije pitanje geštalt kvaliteta kod proučavanja ljudske svesti i načina na koji ta svest koristi nuklearnu energiju. Možda je Kular insistirajući na tome da naša svest nije nešto više već nešto potpuno drugo ostavio mesta da to nešto potpuno drugo u nekim slučajevima može biti i nešto manje od zbira sastavnih delova.
