Kada se Tezej vratio iz uspešnog poduhvata na Kritu u kome je ubio Minotaura, čudovište sa telom čoveka i glavom bika, u Atini su ga dočekali kao velikog heroja, a njegov brod je čuvan u luci kao uspomena na herojski poduhvat. Plutarh piše da je upravo Tezejev brod bio povod za interesantan paradoks.
Kako su godine prolazile, a delovi broda starili i habali se, bilo je potrebno zameniti ih novim delovima. Posle niza godina na brodu nije ostao ni jedan originalni deo koji je postojao na brodu sa kojim je Tezej putovao pa je opravdano bilo postaviti pitanje da li je brod koji se čuva uopšte Tezejev brod. Da bi zagonetka identiteta broda bila još interesantnija Tomas Hobs je dopunio ovaj paradoks razmišljajući o njemu u XVI veku. Ukoliko bismo čuvali stare zamenje delove i od njih sklopili još jedan brod da li bi onda i taj brod bio Tezejev? Postepeno gubljenje identiteta, Aristotelova četiri uzroka, neatomska logika, kontinuitet identiteta u vremenu, četverodimenzionalnost, samo su neki od načina sa kojima filozofija pristupa ovom paradoksu i u zavisnosti od toga kako razume identitet može zaključiti da nijedan brod nije Tezejev kao i da su oba ili samo jedan od njih Tezejev brod.
Usled intenzivnih nuklearnih proba u toku Hladnog rata, koncentracija radioaktivnog ugljenikovog izotopa C14 u vazduhu je merljivo porasla. Naučnici su u mogućnosti da upoređujući koncentraciju ovog izotopa u različitim tkivima ljudskog tela kao i razlike u zavisnoti od godine rođenja utvrde koliko često menjamo ćelije koje čine naš organizam. Ispostavlja se da veliku većinu ćelija našeg tela menjamo i po nekoliko puta u toku života pa na pitanje identiteta čoveka možemo primeniti slična filozofska razmišljanja kao i u slučaju Tezejevog broda.
